Михајловић је данашњу косовску раздешеност - те "разапете божуре", "сузе Адамове", ту "необрађену земљу", све те "камичке" и "ожиљке" - опозитно поставио према монументалним, старим, немањићким сјајем везеним десетерцима, тако да нам често на ум пада…

У поезији има нечег религиозног, као што у религији има нечег поетског, писао је Вознесењски. Михајловић отвара православно и језичко повесно своје збирке у којој су манастири и цркве Косова и Метохије главна лица поезије, у којој гласови мртвих…

Промоција књиге песника Милана Михајловића "Саће свих матица"